Манастир Рођења Пресвете Богородице, Карлајл, Индијана, САД 2019
Радостан празник МАЛЕ ГОСПОЈИНЕ дјеца наше српске школе обиљежила су одласком у женски Манастир Пресвете Богородице, који се налази у близини Чикага, тачније у Њу Карлајлу у Индијани, САД.
Дјеци са родитељима као и групом поклоника наше Цркве, предвођена свештеником Јовицом Ћетковићем, уприличено је путовање поводом манастирске славе.
Празнична атмосфера у аутобусу била је употпуњена дјечијим жагором и причом.
Ову дивну богомољу тог дана посјетио је многобројни српски народ околине Чикага коју с великом љубављу помаже и подржава ово дивно мјесто.
Сазнали смо да је овај женски Манастир Рођења Пресвете Богордице заједница која живи по узору на српске манастире, а игуманија манастира је млада мати Макрина, из Црне Горе.
Након величанствене Литургијe која је сабрала христољубиви народ Чикага као и госте из Канаде присуствовали смо освећењу славског колача.
Високопреподобна игуманија Макрина уз свесрдну помоћ благочестивих сестара и домаћина, угостила је све нас припремивши трпезу љубави.
Понијели смо много племенитих утисака са овог узвишеног догађаја. Многи од нас су били први пут у манастиру, многи од нас иду поново.
Снажан и дубок утисак на све нас оставио је лични сусрет са мати Макрином. Игуманија манастира је поред свих обавеза које је имала тог дана, дошла да посједи са нама и лично упозна нас и нашу дјецу.
Њено младо бијело свето лице и тихи разговор са нашом дјецом и парохијанима урезало је дубоку жељу за скорим поновним сусретом.
Тања Самарџић
Манастир Хиландар и светиње Грчке 2019
Тридесет двоје парохијана цркве Св. Великомученика Димитрија из Виндзора, предвођени својим свештеником, протом Јовицом Ћетковићем, упутили су се, током јуна месеца 2019 године, на поклоњење православним светињама Грчке. За многе поклонике, било је ово једно од најснажнијих искустава које су осетили у животу. Ово се посебно односи на мушки део групе јер су посетили манастир Хиландар.
Групу виндзорских хришћана, првог дана путовања, у Солуну је дочекао директор поклоничке агенције „Светињама у походе“, Драган Павловић, који је уједно био и водич групе. Након дугог авионског лета, први дан је већина поклоника искориситила да се упозна са древним градом Солуном и да се одморе.
Сутрадан ујутро кренули смо у обилазак. Прва светиња коју смо посетили на овом нашем путовању била је нама, парохијанима цркве Св. Великомученика Димитрија из Виндзора од посебног значаја, а то је црква Св. Великомученика Димитрија у Солуну у којој се налазе и мошти Св. Димитрија, заштитника наше цркве. Ту смо, сви заједно, са усхићењем, отпевали похвалне песме Св. Димитрију, прочитали молебан за здравље наших сродника и поклонили се свецу. Такође, обишли смо и крипту цркве, која је место страдања и мучења овог дивног светитеља. Црква Св. Великомученика Димитрија је једна од најстаријих очуваних хришћанских цркава у Грчкој. Потиче из 6. века.
Након цркве Св. Великомученика Димитрија посетили смо и цркву Св. Софије из 8. века.
У поподневним часовима, посетили смо Српско војничко гробље у Солуну где нас је дочекао и угостио чувени чика Ђорђе Михаиловић. У капели, при споменику, одслужили смо парастос за све српске борце сахрањене на овом светом месту а који су постраадали приликом пробијања Солунског фронта.
Са овог светог места отишли смо за Уранополис, луку одакле мушки део групе треба да отплови за Свету гору. Успут смо посетили метох манастира Хиландара у Какову.
Трећег дана путовања, рано ујутро, мушки и женски део групе су се раздвојили. Жене су бродом опловиле Свету Гору и са непосредне близине виделе око 12 светогоских манастира. Мушки део групе се, бродом, упутио ка Светој Гори и хиландарској луци Јовањица. Неописива радост обухватила је све поклонике, посебно тројицу дечака који су били са нама у групи, када су на путу за Свету гору на брод слетеле десетине галебова које смо хранили из руке. Већ ту смо сви схватили да ће ово једнодневно путовање бити посебно. У Јовањици нас је сачекао хиландарски искушеник, задужен за дочек гостију. Успон са обале према манастиру Хиландару је био нестваран. Осећај да ходамо Светом Гором је био непроцењив. Након 20 минута вожње, први пут смо угледали нашу највећу светињу, манастир Хиландар. Ускоро смо били испред манастирске капије где нас је дочекало неколико момака задужених за смештај гостију. Након послужења у гостионици, група је била смештена у једну велику просторију. Просторија, коју популарно зову „мазгара“, има 40 кревета и јако је необичног изгледа, сва у камену и дрвету. Име је добила по томе, што су ту дуго времена држали манастирске мазге. Након што је део манастира изгорео у последњем пожару, монаси су одлучили да ову просторију, која је некад користила са држање стоке, прилагоде за посетиоце манастира, како би наш народ и даље могао долазити на ходочашће у Хиландар.
Након краћег предаха, група се упутила у обилазак манастирких знаменитости. Најпре смо обишли манастирско гробље са костурницом где се чувају лобање монаха. Даље се спуштамо прашњавим путем према обали, успут обилазећи место где се на чудесан начин појавила икона Тројеручица на магарету а потом и маслину коју је засадио цар Душан. Посебан доживљај је било пењање на кулу коју је саградио краљ Милутин. Поглед са куле, који се пружа на чувене манастирке винограде и манастирско пристаниште је непроцењив. Ускоро смо се морали вратити у манастир како би стигли на вечерње богослужење.
Мало пре 4 сата после подне, хиландарски монах клепалом зове све нас на богослужњење. Наши поклоници, видно уморни, ненавикнути на огромну врућину и влагу која влада на Светој Гори, ипак, са усхићењем, ужурбано, хитају ка манастирској цркви. Са свих страна, хиландарски монаси, вековима утабаним стазама, пристижу на богослужење. Сваки камен по којем газимо, углачан милионима корака. Камене степенице на улазу у манастирску цркву попустиле и искривиле се од броја људи који су по њима ходали. А у цркви посебан мир, својствен само овом месту.
Манастирска црква се састоји из 4 дела: две припрате, брод цркве и олтар. Наши поклоници са посебном пажњом улазе у храм и целивају свете иконе и сваки свети предмет, поступно прелазећи од прве припарате до брода цркве. У самом броду цркве икона Тројеручица пред којом свако од нас пада на колена. Готово да није било ни једног од нас, који макар једну сузу није пустио пред хиландарском игуманијом Мајком Божијом.
Вечерње богослужење са типиком, својственим само овом светом месту, византијско појање и присутво преко 40 хиландарских монаха учинили су да се наши верници осећају као да на неки начин већ дотичу део Царства небескога.
Након вечерње службе уследила је вечера за манстирском трпезом. Сама вечера, прича је за себе. Вечера и није вечера него свечаност у пуном смислу речи. Све почиње, све траје и све се завршава молитвом. А храна, никад једноставнија и никад укуснија.
Након вечере опет богослужење, акатист Мајци Божијој пред иконом Тројеручицом и целивање моштију светитеља православне цркве који се чувају у Хиландару.
За краја дана, обилазак лозе Св. Симеона и захватање и пијење воде из бунара Св. Саве и одлазак на починак.
Рано ујутро око 4 сата, по потпуном мраку, наши поклоници одлазе на јутарње богослужења у манастирску цркву. У припрати цркве, један од манастирских стараца, јеромонаха, исповеда поклонике. У цркви се светлост назире само из манастирских кандила. Наши поклоници, сада већ искусни у чињењу великих и малих метанија, веома су брзо разумели поредак богослужења и трудили се да ни на који начин не ремете мир који влада у цркви. Већина нас се причестило светом Тајном. Након 4 сата богослужења, која су прошла као минут, и након доручка у манастирској трпези, били смо технички спремни за одлазак са овог светог места али не и духовно. Свако од нас би желео да остане још неко време у овом земаљском рају. Ипак, убрзо смо морали напустити Хуландар. Повратак у Уранополис нас је водио обалом Свете горе, где смо, са брода, видели и многе друге светогорске манастире од којих је на нас, због величине и грандиозности, највећи утисак оставио руски манастир Св. Пантелејмона. По повратку у Уранополис, састали смо се са женским делом групе, и тако преносећи наше утиске, отиснули смо се аутобусом према острву Крфу. На путу до Крфа, успутна станица, ради ноћења, нам је био град Јањина. Овај град, који лепотом и изгледом подсећа на наше Требиње, нас је посебно одушевио.
Пети дан путовања смо започели краћим путовањем аутобусом од Јањине до луке Игуменица где смо се укрцали на брод за Крф.
Острво Крф и главни град Керкира имају посебно место у историји српског народа. По доласку у Керкиру, где смо били смештени, и након краћег одмора, упутили смо се ка Српској кући где се налази српски војнички музеј. Добри доомаћини су нас дочекали по српским обичајима и учинили све да се осећамо као да смо код куће. Након потресног обиласка музеја, упутили смо се ка пристаништу одакле смо малим бродом отишли ка острву Видо, где се налази велика гробница из времена Краљеине Југославије. У њој је сахрањено око 4 хиљаде Срба. У непосредној близини острва се налазе и обриси мора, тзв Плава Гробница, где је сахрањено, спуштањем у море, око 6 хиљада, од болести и глади умрлих српских војника. Наши парохијани су на овом месту, са сузама, отпевали песму посвећену страдању српске војске „ Тамо далеко“ након чега смо одслужили и мали помен постадалима.
У вечерњим сатима, искористили смо прилику да прошетамо старим градом Керкиром и да се упознамо са локалним становницима Крфа и њиховим обичајима.
Шести дан, рано ујутро смо испловили са Крфа према копну и граду Игуменици, одакле смо аутобусом отишли да посетимо манастир Велики Метеори на литицама, који су уврштени у једно од светских чуда. Фасцинантни прилаз манастиру и цео абијент нас је, у неку руку, подсетио на наш манастир Острог. У поподневним сатима смо стигли у место Камена Вурла у непосредној близини Атине, где смо се одморили.
Седми дан, у поподневни сатима смо стигли у Атину. Смештени у центру града, подно Акропоља, били смо у прилици да у потпуности упознамо град. Након краћег одмора, обишли смо руску цркву у Атини коју су Руси добили на поклон пре једног века у знак захвалности за помоћ након земљотреса. У вечерњим сатима обишли смо и чувени философски трг Аеропаг где је апостол Павле одржао своју беседу о непознатом Богу.
Осми дан, рано ујутро, у луци Пиреј, украцали смо се на огроман трајект са којим смо отишли на острво Егина. На Егини се налази манастир Св. Нектарија Егинског где се такође чувају мошти овог светитеља, чувеног по многим исцелињима од болести рака. Након обиласка манастира и поклоњења овом светитељу, одлазимо у оближње село на самој обали Егине где су нам локални становници дочарали све лепоте живота на једном грчком острву.
У раним вечерњим сатим се враћамо са овог рајског оствра у Атину. За крај нашег путовања се пењемо на Акропољ где смо се упознали са начином живота старих Грка.
Увече, опраштање и поздрављање групе поклоника који су 9 дана дисали као један.
Сутрадан ујутро, свако својим путем; неко у родни крај, у отаџбину, а неко, авионом, назад у Канаду. У сваком случају, било је ово једно незаборавно искуство, које ће свима нама, који смо били део тог путовања, остати у предивном сећању за цео живот.
О овом поклоничком путовању, наш парохијанин Радомир Јовановић је урадио документарни филм који можете погледати овде.
Протојереј Јовица Ћетковић
Света Земља 2017
Ходочасници:
Протојереј Јовица Ћетковић, Јелена Ћетковић, Ненад Ђукетић, Љиљана Јеврић, Петар Стајић, Тихомир Радан, Нада Скакавац, Радојка Обрадовић, Софија Лозо, Милка Шкара, Горан Јамина, Милица Јамина, Михаило Стојановић, Радмила Стојановић, Никола Кнежевић, Лука Кнежевић, Галина Спремо Кнежевић, Бојан Кнежевић, Милена Цревар, Милан Цревар, Ратко Загорац, Лоренка Загорац, Цвијета Спремо , Неђо Спремо, Александар Џомба, Александра Џомба, Љепосава Поповић, Дара Гидак, Сњежана Гаћеша, Гордана Шпирић, Ипођакон Стеван Симијановић( Детроит), Лидија Ђоловић (Вашингтон), Мара Машић( Хамилтон), Анђелка Манојловић ( Кичинер), Душан Манојловић ( Кичинер), Рајко Маврак (Торонто)
Нас 36 ходочасника, окупљени око хора цркве Светог Великомученика Димитрија, године Господње 2017, посетили смо Свету Земљу. Предвођени свештеником Јовицом Ћетковић и сјајним водичима Драганом Павловићем и Срђаном Ратковићем, за 8 дана обишли смо све важније светиње Свете Земље. Том приликом примили смо на себе благодат светих места и битних догађаја из живота Господа нашег Исуса Христа.
Према речима представника израелског министарства туризма наша група поклоника је до тад била, највећа српска група из Северне Америке која је икад посетила Свету Земљу. Нама се прилкључила и група поклоника из Србије, њих 23, предвођени епискпом Исихијем, тадашњим игуманом манастира Ковиљ и двојицом свештеника из Војводине.
Ова пракса спајања група из отаџбине и расејања се показала као посебно успешна и благословена. Током путовања, изродила су се многа нова пријатељства и познанства која ће остати као трајна успомена овог путовања. Оно што је за похвалу је чињеница да се током путовања није десила ни једна непредвиђена ситуација и да ни једна ружна реч није била изговорена. Једноставно осећао се дух невероватног заједништва, као да смо сви део једне велике хришћанске породице.
Наша група је уз молитву и благослов и са великим узбуђењем кренула на свето путовање у четвртак, 20 априла 2017. године у предвеченим сатима са аеродорма у Торонту. У петак, 21. априла 2017. у 10 сати ујутро стигли смо у Тел Авив.
Први дан
Група је на аеродрому топло дочекана од представника агенције “Виа Јерусалим”. Одмах по изласку са аеродрома, упутили смо се за Јерусалим где нас је чекала група верника из Србије.
По доласку у Јерусалим, након смештања у хотел и краћег одмора, сви заједно, нас 59 поклоника, кренули смо се стазама Христовим.
Прво место на које смо се упутили је била Маслинска Гора са које се пружа прелеп поглед на град Јерусалим. Посећујемо седиште Руске православне мисије у Светој Земљи манастир Вазнесења Господњег који нас све оставља без речи.
Посетили смо руски Манастир Марије Магдалине у Гетисманији у ком се чувају мошти Св. Јелисавете. Обишли смо Гетисмански врт у коме се Господ молио непосредно пред своје мученичко страдање. Посебан утисак на све нас а специјално на женски део групе оставила је посета цркви Успења Пресвете Богородице у коме се налази гроб Пресвете Богородице и чудотворна икона Јерусалимска Богородица, као и кивоти са моштима Светог Јоакима и Ане и Праведног Јосифа.
Осећај благодарности и захвалности Богу за могућност да будемо на оваквом светом месту се видео у сузним очима готово свих поклоника.
Одатле смо се упутили ка цркви светог Архиђакона Стефана која је саграђена на месту Стефановог страдања. На путу према тој цркви, доживели смо парадокс религиозног живота у Јерусалиму. Наиме док се наша група кретала ка цркви Светог Архиђакона Стефана са десне стране из правца Алакса џамије према нама се кретала група од око 100 муслимана док је из правца цркве Светог Стефана пристизао аутобус пун традиционалих јевреја.
Изгледа невероватно, али истинито је, да се на тако малом подручју сусрећу толико различите весрке групе и да при том свака група има суштинске везе управо са тим местом. По речима Његове Светости патријарха Јеусалимског Г. Теофила, у Јерусалиму нема атеиста. Људи без вере и идентитета немају шта да траже у Јерусалиму.
Посетом цркви Св. Стефана завршен је програм првог дана поклоничког путовања.
Други дан:
У суботу, рано ујутро, упутили смо се према старом граду Јерусалиму. У непосредној близини хотела обишли смо гробницу непознате особе из Христовог времена. По важности, ова гробница нема велики значај али је за нас била интересантна јер нам показује како је изгледала оригинална Христова гробница.
Са тог места смо се упутили ка храму Христовог Васкрсења. На улазу у храм затекли смо неколико стотина поклоника који су се спремали да уђу у храм. Најпре се сусрећемо са местом где је Господ положен и помазан након распећа. То је у суштини камена плоча из које свакодневно излази свето миро. Обилазимо место бичевања Христа и јерменску хришћанску капелу у храму. Због превелике гужве, поклоњење гробу Господњем и месту распећа, остављамо за ноћни долазак у храм и упућујемо се у даљи обилазак светих места. Посећујемо, руску цркву св. Александра Невског, Сионску гору и Горњу собу где је обављена Тајна Вечера, тј место где је Господ установио евхаристију. Обилазимо јеврејску четврт и римски Кардо и видели смо остатке Иродовог храма и Западни зид ( Зид плача) иза којег су, унутар темеља јудејског храма подигнуте две велике џамије.
Прелазимо у муслиманску четврт и одлазимо до места где се налазе тамнице где су били утамничени Христос и разбојник Варава. Затим посећујемо католички храм Дормицио, храм Престављења Пресвете Богородице где је некад био преторијум , односно место Пилатовог владовања где се одлучивало о Христовој судбини. Након тога обилазимо Бању Витезду и католичку цркву рођења Пресвете Богородице која је саграђена на месту где се налазила кућа у којој је рођена пресвета Богородица.
Одатле, улицом Долороса, познатијом као улица старадања Христовог идемо стопама Христовим према Голготи. У подножју саме Голготе, где је саграћен православни храм, налази се и скромни етиопски манастир са две црквице које смо такође посетили. Одатле, одлазимо на кратки одмор у хотел како би се припремили за поноћну јутарњу службу и Свету Литургију.
Пола сата пре поноћи, по мраку, група хришћана је у тишини и молитви, кренула ка храму Васкрсења Христовог. Одмах по уласку у стари град Јерусалим, сви смо осетили да ће ноћ пред нама бити нешто посебно. Са свих страна, кроз осветљене улице, стицали су се свештеници, монаси, монахиње и други православни верници ка храму Васкрсења. У поноћ, уз звуке клепала, почело је јутарње Богослужење. За време трајања Јутарње службе наши верници су стајали у реду за улазак у гроб Господњи. По сведочанству већине поклоника, тренутак уласка у гроб Христов је један од најјачих осећаја који су икад у животу доживели и који се не може речима описати.
Око два сата ујутро, огласила су се звона за почетак литургије. Нас око 20 свештеника је служило Свету Литургију на Голготи, на часном престолу изграђеном на месту где је био забоден Христов крст и где је капала крв Господња. Сви наши поклоници су осетили посебан благослов овог тренутка, укључујући и двоје мале деце Луку и Николу и наше осамдесетогодишње баке, Радојку, Наду и Мару који су целу службу престајали. На крају су се сви наши поклоници и причестили Телом и Крвљу Господњом и понели са овог светог места велики осећај благодарности. Око четири сата ујутро, отишли смо на починак.
Трећи дан
У недељу ујутро, након краћег сна, упутили смо се ка Јорданској пустињи. Са 900 метара надморске висине на којој се налази град Јерусалим у року од пола сата спустили смо се на 400 метара испод нивоа мора на најнижу тачку замаљске кугле, на обалу Мртвог Мора. Мртво Море је познато по лековитом својству блата и воде па су многи наши поклоници, поготово они са здравственим проблемима, искористили ту прилику и окупали се у мору.
Са Мртвог Мора, одлазимо у прелепи манастир Светог Герасима у пустињској оази. Након краћег задржавања, одлазимо на реку Јордан на место где је Св. Јован крстио Христа. Ту су многи поклоници искористили прилику и ушли у свету реку како би симболично преузели на себе благослов овог светог места и догађаја Божијег јављања који се на њему десио. Након тога обилазимо гору 40-одневног кушања и потом одлазимо у Галилеју у град Тиберију на одмор.
Четврти дан
Сутрадан ујутро, упутили смо се у Христов град Назарет где смо посетили једну од најстарихих хришћанских катакомби. У седишту Назаретске Митрополије, примио нас је и благословио митрополит Назаретски Г. Киријак. Након тога, отишли смо у храм Благосвести, саграђеном на извору где је архангел Гаврило јавио благу вест Марији. Посебан догађај за све нас је било венчање двоје поклоника из Виндзора, и обред који су служили српски свештеници и старешина благовештенског храма. Наш хор је овде добио прилику да песмом узвелича Господа тако да је служба венчања, иначе служена комбиновано на српском и арапском језику, код свих нас изазвала посебна осећања. Из Назарета се упућујемо према Кани Галилејској где смо посетили цркву Св. Ђорђа на месту првог Христовог чуда претвања воде у вино на свадби. Обилазимо разноврсне православне сувенирнице где нас домаћини часте чувеним галијеским вином. Одатле се враћамо у Тиберију на починак.
Пети дан
Сутрадан ујутро, пењемо се на Св. Гору Тавор где посећујемо руски Манастир Преображења који је подигнут на мјесту гдје се Господ Исус Христос преобразио пред својим ученицима Петром, Јаковом и Јованом. Затим, обилазимо цркву Светих Апостола крај Галилејског језера, град Капернаум и Белу Синагогу и октагоналну цркву Светог Апостола Петра. Суочавамо се са истинитим и великим догађајима из Дела Апостолских и мјестима у коме су стваране прве хришћанске заједнице. Ходимо стопама Христовим и обилазимо Табху, цркву где је Господ умножио хлебове и рибу и нахранио пет хиљада људи . Одмарамо се на Гори Блаженства и слушамо читање из Јеванђеља по Матеју, Христове беседу о блаженствима изречену на овој светој гори.
Одатле се упућујемо на дужу вожњу према Тел Авиву. Пролазак кроз Тел Авив нам показује и другу страну Свете Земље где се попут наших канадских градова, у небо протежу велике куле и где је живот људи сличан животу људи западне цивилизације.
У предвечерњим сатима стижемо у Лиду на поклоњење гробу св. Великомученика Георгија. Сусрет са његовим мироточивим гробом уздиже нас изнад земљских брига. Као пчеле што слећу на цвет, тако су се и наши верници окупили око гроба Светог Георгија и са њега свако од нас, покупио по кап светог мира које чудотворно уздиже човека ка Богу. Осећај присуства свеца оставља на све нас најснажнији утисак. У наставку обилазимо родно место Светог Јована Крститеља и предивни руски манастир посвећен рођењу Св. Јована. Након тога одлазимо у Витлејем на одмор и починак.
Шести дан
Рано ујутро, крећемо брдовитим и уским улицама Витлејема на Св. Литургију , у цркву Христовог Рођења Господњег са два олтара. Величанствена литургија служи се у пећини рођења на грчком, арапском, руском и српском језику. Наши свештеници поново служе са православном браћом а испод олтара звезда од мрамора и сребра коју сви верни радосно и са великом побожношћу целивају. Сви наши ходочасници су имали јединствену прилику да целу литругију проведу у пећини рођења Христовог и да се још једном причесте Телом и Крвљу Господњом. Након литругије, поново одлазимо у Јерусалим на пријем код Његове Светости патријарха Јерусалимског Г. Теофила. Патријарх нас је све поздравио прелепом беседом и благословио свештенике са седефним напрсним крстовима а остале ходочаснике иконама а затим је уследило заједничко фоторграфисање са Његовом Светошћу. На пријему код патријарха је била и група православних срба из Шведске тако да нас је укупно било преко 130 православних срба. На изласку из патријаршије сви наши поклоници су добили ходочасничке грамате. Након слободног обиласка старог Јерусалима, вратили смо се у хотел на одмор и починак.
Седми дан
Последњи дан нашег путовања, поранили смо и кренули у Јорданску пустињу. Одлазимо у православни манастир Светог Саве Освећеног који се налази у срцу Јудејске пустиње а сам манастир је права духовна оаза уз коју тече поток Кедрон. У време Св. Саве, оснивача манастира, било је и по пет хиљада монаха у манастиру.
Мушки део групе одлази у манастир на поклоњење и целивање моштију овог једног од највећих светитеља православља, а женски део остаје у пиргу манастира и слуша о историји манастира од одређеног монаха који је сестрама на поклон даривао иконе Св. Саве Освећеног и ватице натопљене светим уљем божанског мириса. Након манастира Св. Саве обилазимо манастир Св. Теодосија и потом одлазимо у Јорданску долину где посећујемо манастир Светог Георгија Хозевита. Спуштање низ литице кањона стазом од 2,5 километра за све нас представља посебан догађај. 
Величанствени манастир у стени са моштима Светог Георгија Хозевита и са пећином пророка Илије код свих нас изазива посебан осећај захвалности што смо православни хришћани и што нас је Бог удостојио да у једном оваквом тренутку осетимо огромну снагу наше прелепе вере. По повратку у Витлејем посетили смо пећину Лазара којег је Христос васкрсао и видели кућу у којој су живели Лазар, Марија и Марта које је Господ много волео као пријатеље.
За крај нашег поклоничког путовања, посетили смо и цркву Светог Николе у Витлејему саграћену на кући у којој је 10 година живео Свети Никола.
По повратку у хотел, уследила је вечера и вечерње дружење уз песму, загрљаје и лепе жеље поводом растанка групе срба из отаџбине и групе из Канаде који су сви заједно 7 дана живели као једна велика хришћанска породица.
Осми дан
Сутрадан, тј у петак, 28 априла, кренули смо својим кућама.
Једно је сигурно, а то је да смо се сви вратили из Свете Земље са осећајем огромне захвалности Богу што нас је удостио овако великог дара. Такође, чињеница је да наш живот више не може бити исти, јер ћемо убудуће сваки хришћански празник, сваку хришћанску норму или било који хришћански догаћај посматрати кроз призму овог нашег поклоничког путовања.
О овом поклоничком путовању, урађен је документарни филм који можете погледати овде
Протојереј Јовица Ћетковић
